svoja






22.06.2017.

ja i taj kofer volim

20.06.2017.

Jer si u mojoj duši, zauvek kuca za tebee..

Jutros sam ga probudila, ostavila budnog, mučila, maltretirala.. Izvini dragi, ali tako je lepo pored tebee..Kad se ušuškam kao miš u tvoj vrat i na tvoje grudi.. Mmmm. Leto je, ali ne smeta mi toplina tvoga tela. Grlila bih te i pod naponom :P Svi trenutci koje smo prošli zajedno čine da se osećam voljenom i da volim.. Svaki zajednički plan osigurava moj život pored tebe.. Uskoro će nam, tj.za mesec i nešto, godinu dana.. Ko bi rekao? A mislili su svi da je prolazno :* i kao što je jutros pevao Balaš ''VOLEŠ JEDNOM U ŽIVOTU'', ja tebe volim već nekoliko života po 1000x. Ali tebe.. Hvala za sve, medu moj sa zaliscima.. Srećo moja čupava.. Jedino moje :*

18.06.2017.

Kao Balkan je lep.

Oluci udaraju i baš je hladno. Moja soba ima samo jednu manu- nema njega u njoj.. Koliko sam ceo dan raspoložena za svađu, duplo toliko ga volim i samo bih se mazila.. Ja sam emotivni invalid koji kad mu neko nedostaje on se svađa.. A po sobi njegovih stvari sto, i kroz svaki pogled na njih, još više se raznežim.. U kišnim danima, kao što je ovaj, treba mi samo jedno ćebe, topla soba, lampa i mir.. Na njegovim grudima da zadremam. On je moj zločin, ja sam njegova kazna. U našoj dubokoj ljubavi, sve je svetlo na dnu.. Nisam pitala koliko ih je imao, pitala sam koliko ih je voleo.. Molila se da laže.. Možda i jeste. I ne znam zašto se sada vraćam na te stvari.. Jednostavno protutnje po nekad kroz ganglije..I kao što mi je i post neskladan, i moje misli su. Koliko kapi padne, toliko puta te volim iznova kroz dane..



18.06.2017.

Život je nekad siv, nekad ŽUT.

Dečijim osmehom je svet osvajala. Sanjala je sreću, sve je snove davala. Kad se probudila više nije zaspala. Nikada. Beskrajno verna nije ništa slutila. Slađe sam voće krao u tuđim baštama.. Sa srca dva volela je Kaća, sa bezboroj ruku grlila je Kaća. ''Ostanii'' molila je Kaća. Na sebe nikad nije mnogo mislila, spavala je brzo, život srećni tražilaa.. Sa srca dvaa, volela je..

17.06.2017.

Meni je on dao nadu. Ne znam za vas..

Bilo je uvek lepo imati za nekoga pisati pesme.. Osloniti se na nekoga kada padaš i držati čvrsto kada letiš.. Dobro sam pored njega, sa njim.. Ponekad prelistavam naše dane, mesece, događaje i načine; koliko smo toga prošli a da nismo pomakli sa mesta. Sa njim je ono blaženstvo kada znaš da je tu neko za ceo život, za dva života. I neće biti lako, ma neće biti ni približno lako, ali kada zagusti naša ludila se razminu, pa uvek jedno balansira.. Ne znam gde ćemo biti i kako ćemo izgledati za nekoliko godina, da li će nas uopšte biti? ALi znam da ćemo dati sve od sebe da guramo ka onom najboljem. On je moja glava puna mašte, moje toplo jutro kada kiša maršira napolju.. On je moje zvezdano nebo u avgustu.. Najtoplija osećanja iz sebe čuvam za njega. Kroz svakodnevnicu u sebi ga pominjem i volim kako umem.Nije idealno vreme, nismo ni mi, ali čini se da jeste kada sklopi svoje ruke oko mene, kada me poljubi ili nasmeje.. Znamo mi da se ne živi od ljubavi, ni od poljubaca. Ali lakše se diše.. Kada bi me pitali za razloge zbog kojih ga volim, ne bih umela da ih opišem kako ja želim.. Neopisivo i neprevodivo u reči je to. Nekako, volim ga zbog toga što jeste, a ja ne znam šta je to.. On je neko ko je kao plastelin, kao kameleon, kao glina.. Kao ja. Kao da je to ljubav veća od svega drugog.. Luda, ljubomorna, teška, zahtevna ali najveća ljubav.. Svaki dan sa njim čini da mislim da postoji samo taj dan.. Da je sve u tom danu i svi. A i jeste, on je moja nacija, moj narod i moj dom.. U njemu mi je sve što imam. Kako vreme odmiče, neke stvari se gube između nas. Kao sram, ponos, taština.. Dolaze neke nove, glad za partnerom, nedostajanje, preterivanje. Staložili smo se, ustalili i prilagodili.. Meni je veče samo kada me on zagrli i diše mi uz vrat, sve ostalo je odmaranje reda radi. Jutro mi je samo kada se ljuti što sklanjam zavese i kada se prepiremo ko kuva kafu, sve ostalo je nazor dizanje iz kreveta i čekanje da prođe dan. Obrok je onaj kad jedemo zajedno, a ostalo su potrebe.. Tuširanje je samo kada mu okrenem leđa da me natrlja, ostalo je puka higijena.. Muzika je ona koju zajedno pevamo, a ostalo je čista dosada. Postoje te stvari koje nas vezu, navike i događaji.. A oni vežu više i od braka i od papira.. Navikne se čovek, opusti, usreći.. Pa mu posle toga ništa nije blizu tome. Volela bih da me te crne oči shvate, da potonem u njih i da živimo do kraja vremena.. Nema prostije- on je nešto posebno, moje i najvoljenije.

kao kad dete prohoda
kao kad dete prohoda


11.06.2017.

U dobru i zlu, znaj da uvek biću tuu..

Došao je grip. I glava mi je, čini mi se, velika kao prozor.. Sve me boli. Ahh! On mi nedostaje. Što nije ništaa novo.. Mrzim kada odem negde pa ne mogu da ga vidim, navikla sam da svaki moj odlazak od kuće podrazumeva njega.. I sada mrzim sve što ne uključuje i njega u moj dan.. Previše sam lenja bez njega.. Usporena sam i nikakva.. Treba mi da me prodrma, da me nnasmeje i opusti.. Nemam snage ni da razmiljam šta bih sve napisala.. Znam samo da ga volim beskrajno, a za to uvek imam snagee..

02.06.2017.

Da, rekli su mi da je lepa, ali baš tako? To nisu rekli.

Moji dani bez njega.. Eh. Ima li šta teže za opisati od nedostajanja? Mislim da me je danas posebno drmala nostalgija da budem u tom gradu, za tim šankom, ili u tom krevetu.. A nedostajanje je jebena stvar kada mu je daljina majka.. Pored svih tih memoriskih fleševa naših dana, meni se na leđa natovare i sumnje i strahovi.. Pa onda ja sve to u mojoj friki glavi izbutam kao Maja Volk u Nutri buletu. I onda sve te misli mogu da progutam samo, baš kao i gore pomenuta.. I sedim u 5 sa 4, roze zidovi koji uopšte nisu trebali da budu roze nego trula višnja, ali retardirani moler je izvukao dupe jer je rekao da treba kompjutersko mešanje boje.. I počeh, sedim u 5 sa 4, gledam te zidove, gledam sitnice, stvari od njega.. Poklone, znakove paznje, uspomene sa mesta, kafa, gradova.. I srećna sam što sam tu, ušuškana i sa tim uspomenama.. ALi opet, bila bih mnogo srećnija da sam pored njega, bez svih tih sitnica i uspomena.. On je meni najdraža sitnica, najlepša krupna stvar takođe.. On je moj orden iz rata sa sobom, kao najlepša uspomena koju sam iznela iz tih bitki.. Sećam se njegovog rođendana, kada sam digla haljinu da se obrišem od povraćanja, hahha. Sećam se kada je spavao u mom stanu, pa sam virela 10 minuta pre polaska da li je sigurno da izađe, i napominjala ga da bude što tiši zbog gazdarice. Hhahaha.. Kada me je vraćao onom mahalom uveče kući, striktno 100 m ispred. Prva noć kod tebe kući, jutro, pogledi, buđenje kao na sapunicama.. Sve one večere, ručkovi i doručci koje smo pojeli zajedno.. Nova godina i ja pijana na terasi, ti pijan grliš me.. ljubiš.. Kada sam se radovala rokovnicima, zavijenim u lepi šareni papir uz onu duguuu ulicu.. I odmah sam pogodila šta je.. Ok, prestajem, napiću se od tolikih uspomena bez tebe pored mene. Izvini momak, ja sam tvoja hobotnica, kada te jednom obmotam, nema izlaska..Ti si moj čovek, ne zvanično, ali šta će meni neki tričavi prsten da znam da sam tvoja? Meni prsten stoji već 10 meseci. Samo što ga samo ja vidim. I bolje tako. Nije daljina problem, ne može biti ni da je 25.000 km. Kada sretneš dušu sličnu tvojoj.. Ništa nije problem.

01.06.2017.

Bolje da vodimo ljubav nego rat, šta će nam grube reči u ovaj sat.. Daj da usne se spoje a ne greške da broje. Jer krivi smo oboje..

Isti dani.. Ista soba, ista stvarnost.. Nema veze, zar ne? Imam njega, iako tamo daleko, imam ga. I ima i on mene.. Možda je bolje što smo se ovako odvojili. Jer ne znam ni koliko je bilo dobro da se viđamo svaki dan. Dobro je iz razloga što utolim glad za njegovim usnama.. A loše je što smo se svađali svaki čas.. Baš zbog te mogućnosti da sutra odem kod njega i sve bbude ok. Sad je malo zeznuto.. Mirenje preko telefona i nije neko. A ni svađe. Zato je bolje da izbegavamo to u narednom periodu. Bar do nedelje :D A i bolje da se navikavamo na daljinu.. Samim tim što će on možda otići van granice.. Uglavnom, za nešto je dobro. Što ne znači da mi ne nedostaje svaki deo njega..Njegova kafa takođe. Njegova briga i cvet u rano jutro.. Slagalica sa njim.. I sve što smo delili u toku dana. Znam samo da smo se zavoleli ludo. Da smo se našli kao dva ludaka u ludnici. Sadista i psiho.. Znači mi svaka poruka od njega, svaki poziv ili video poziv.. Znači mi to što verujem da ne radi ništa loše i da me čeka.. A to je mnogo teško kod mene, ipak sada verujem da je moj.. Čekaju me poslovi.. Volim ga jednostavno.



30.05.2017.

Sa kim si takav si. A ti si ipak moj.

Ništa posebno. Vreo dan. Radan dan. Neiskorišćen po meni. Nedostaje mi.. Svaki deo njega.

29.05.2017.

A kada padne noć..

Naporan dan. U svakom smislu.. Pala sam engleski, po 4 put. Puna mi kuća, ceo dan negde jurim i žurim.. Oduzmem od svakog dana po 15 minuta. To su oni minuti kada se počastim vrelim tušem i opuštajućim aromama..Tada sam svoja, tada sve nekako nestane, spusti se, i misli lepršaju u pari vreline.. Zadovoljavajući tuđe potrebe i hirove ljudi se umore. Ja sam navikla. Uvek na usluzi svojim najbližima, bez prava na ono ''Ne mogu'' ili ''Neću''. Bez prava na pogovor, iz jednog jedinog razloga, da ne saznaju za njega. Da kada saznaju, imam olakšavajuću okolnost; ''Dobra si, vredna''.. Kao na sudu, skupljam dokaze i svedoke sopstvene ličnosti, da kada dođe do suđenja imam pomilovanje.. Da porota bude blaža. Da bol bude lakši.. A neće biti. Jer ono ''hiljadu puta uradi dobro, jednom nemoj, sve je zaboravljeno'' u većini slučajeva je stvarnost. Ali moja imaginacija i moj svet i dalje se nadaju. Biće bolje. Mora biti bolje.. jutros me je pokupio u 7 sati.. Onda smo otišli do njega, igrali slagalice, pričali, svađali se, tukli, smejali se, jeli i svašta nešto.. Kao i svaki odlazak kod njega, pun spektar događaja. Bili smo i do komšije da pokupimo neku klupu, ali do tamo me je vozio u kolica, brzo.. Hahah, vratila sam se u detinjstvo, kada me je ćale vozio u kolica kada smo išli po brašno.. I malo kasnije kada sam ja vozila decu iz komšiluka u ista kolica, isto idući po brašno. Njah, život je zaista nepravedan.. Na jedna leđa natovari mnogo, na druga manje.. I tako kroz godine. Umesto da na svačijim plećima stoji približan teret.. Ali...ne vredi ni raspravljati a kamoli pisati. Bilo mi je lepo. Posle stresa od engleskog, otišli smo na piće, grebali srećke i igrali slagalice,.. Lakše je uz njega.. Lakše je od svega uz njega.. Poljupcima me nasmeje, zagrljajem zaleči.. Previja mi rane od svakodnevnice, a da ni ne zna.. Voli me bezuslovno.. Volim ga nezavršno.. Bićemo mi dobar bračni par.. Bićemo sve. Bićemo jedno drugom sve. Oči mi se sklapaju, u nekim danima u jednom satu stane mnogo sati.. Danas je taj dan.. Ali koliko ružnih toliko i lepih sati, samo ako ih prepoznamo.. To je jedina simetrija koju priznajem.. Bila bih živa kada bih spojila dva zla, ili dva dobra.. Moje i njega.. Mogla bih sve. Sada, dok je ovako, ne mogu ništa.. Batrgam se po mesecima.. Idem pa shvatim da sam na traci.. Nigde ne stižem.. Hvala ti što si tu.. Što sam tvoja.




Stariji postovi