svoja






22.07.2017.

I bogati plaču, zašto ne? Teku im suze biserne u bolu su svi, rođeni jednaki.

Padnem naglavačke i naravno ginem. Jer se kasno setim, da ne znam da letim.

17.07.2017.

Hajde dođi da se srce napije, ma reci šta će meni život bez tebe..

14.07.2017.

Starimo dušo, dan po dan, i ti i ja. Negde na kraju pameti uvek si ti.. čuješ li?

Nepovratno prošao i ovaj dan. Sunčan, isti kao prethodni. Sela sam, slušam Magazin, i lepo mi je. Ne znam gde je on, ni šta radi, trenutno. Ali znam da ćemo zaspati u isto vreme, sa najlepšim rečima.. Dovoljno. Za sada. Raznobojne osušene ruže gledaju me sa ormara. Koliko ruža, toliko priča, toliko njega i mnogo više poljubaca. Volela bih da mogu da opišem rečima sve ono što mislim i osećam, ali ne i sa njim. Uvek sam to mogla, živopisno čak.. ALi kada je ljubav sa njim na temi, ne umem.. Ne znam odakle bih počela a i kad bih počela, zvučalo bi bajkovito. Opet ne bi bilo to što je zaista u meni. Neke ljubavi ostanu tako da se ćute, nadajući se da neće proći ovaj osećaj. Niko ne zna kako te volim.. I ja se čudim. Zato ššš, ćuti o tome samo, ne znaju oni šta mi znamo.

i umesto glas da pustim, probudim se i zaustim
i umesto glas da pustim, probudim se i zaustim


13.07.2017.

bezobrazno te volim.

gledam ga kako se tušira.. Da li ima lepšeg osećaja? Njegovo telo pokreće lavinu.. Želja, uspomena, sitnica. On to radi tako prirodno , tako jednostavno. Tako ludo i budalasto u isto vreme.. Volela bih da uskočim kod njega.. Onda se setim onih hotelskih noći, kada smo jedno drugom trljali leđa, kaada mi je grejao krevet i brisao me.. Kada me je hranio sa čipskom i kada smo gledali Criminal minds.. Kako je toplo i sigurno bilo u njegovom naručju. Nikada nismo imali sve, ali sam uz njega imala dovoljno.. On je moj motor koji me pokreće.. Čini mi se da sam svaku ljubav znala da opišem i pokažem osim ove.. Zato je i velika, za mene posebna. On je tip muškarca kakvog možete naći u knjigama, pričama, bajkama.. Gde sam ga ja našla, ni dan danas ne znam. Kako? I kako smo opstali? To je još veća misterija. Zato čekam dan, ti i ja, negde daleko.. Ili blizu, ali da smo ti i ja. Volim sve tvoje, najviše..znaš i sam šta najviše volim..



11.07.2017.

Moja ljubavnica, saboraac i moj najbolji drug.

Hvala ti za ovaj izvanredan dan, hvala za svaki prošli a i budući. Za svaki smeh i radost danas. Što se volimo kako se ne voli i što me čuvaš kako niko ne čuva. Ti si moj svemir. Sve nežnosti stanu u osmeh, u reč.. Stanu u dodir. Sve ljubavi prema tebi ne mogu stati nigde. One ostaju da lebde u vazduhu, kao podsetnik za davno juče i daleko sutra. Ti si moja topla kafa izutra i moj meki jastuk uveče.. Kroz svaki dan, ceo dan, dugo već dana, provlačiš se neumorno. Gradiš mi život, daješ ljubav, zidaš osmeh i bojiš moje oči. Ti si moj građevinac svega lepog i nežnog.. Moj si ekonomista naše ljubavi. Direktor dobrog raspoloženja i saradnik u prijektu sreće. Nisu ovi dani iza nas nešto krivi, ja sam te volela još onoga prvog.. Krive su tvoje oči i usne iskrivljene u smeh, taj djavolski smeh.. Kriv je tvoj stisak ruke i boja glasa.. Ali hvala ti za to. Da te nije, kome bih reči pisala. Koga bih psovala, grlila, ljubila, gurala, maltretirala, terala, vraćala.. Koga bih? Moj si svitac, u polju, u mraku.. Kao sada.



09.07.2017.

k'o prvog dana.. dobro možda malo više. Ne, sigurno više.

Život je niz događaja, nadanja, planova. Koji kada dođu ispostavi se da su trenutci, razočarenja, padovi, ali ostaje nada. Ostaje čekanje. Opet sam pala, ali kako sam se nadala da ću biti, odlična sam. DDobila sam crvenu, sjajnu ružu, novine, kafu, srećku, obilazak mačića i papir sa ''Sreća je u malim stvarima''. Tako da to što sam pala ispit nije me mnogo potreslo. Više me je rastužilo to što se vraćam u monotoniju i što posle onih paloma i brzog poljupca ne ostajem tu, nego idem u svakodnevnicu. Sada čekam nešto drugo, treće, neki dan da gaa vidim. Da me ljubi pedeset puta u sekundi i grli kao lud. Da se svađamo kao nenormalni. Da se volimo kao nenormalni. I da budemo ludi, jer smo nenormalni. Život mi je lepši uz njega, ali i stresniji. Za mesec dana nam je godina. Pa mesec i 5 dana njegov rođendan. Volim ga kao delić svoje puzle. Kao otkinuti deo sebe, koji radi samo kad je uz mene. Biće boljih dana a i gorih. Ali nikada ovakav kao danas, ili juce, ili sutra. Svaki je poseban. Samo sa tobom.



02.07.2017.

Tražili smo se po prethodnim životima.

Mi našu ljubav držimo tajno, zbog mojih. A opet objavljujemo je svima, da vide koliko se volimo. A po nekada idemo gradom kao ninđe, odvajamo se, opet sastavljamo, tajmiramo vremena i smišljamo priče. Možda i ne bi bilo to to bez svega ovoga. Volim ga tako jednostavno a tako teško to pokazzujem. Volim ga zato što mi uvek promeša kafu. Otvori mi vrata od auta ili zapali cigaretu. Volim ga zato što je pican, ispeglani, zategnuti. A opet tako opušten. Volim ga zato što nas dvoje nemamo tabu temu, ništa nam nije strano ili nepoznato. Volim ga jer bi me vodio na kraj sveta. Volim ga što primeti najmanje promene na meni. Volim ga što me voli i bez šminke većinu vremena. Volim ga što zna da ćuti kada treba i što zna da kaže šta treba, kada treba. Volim ga zato što me iznenadi sitnicama. Volim što pravi grimase i uvek neku moju reč pretvori u šalu. Volim ga jer se odrekao nekih stvari zbog mene. Volim što zna kako da se ponaša. Volim ga što me vozi najlepše i sluša kada trebaa da uspori. Volim njegovu prošlost. Volim njegove ruke, noge i oči, grudi, volim ga kao ženu :D Volim njegov krevet i njegovu sobu, i sve moje što je u njoj. Volim što me brani, što nađe rešenja za moje probleme. Volim ga zato što je spreman da pomogne uvek. Volim što ima nečega dobrog u njemu. Volim čak i njegove mane. Ja volim i kada se glupira od sreće iako me to nervira. Volim kada me kritikuje iako me i to nervira mnogo. Volim i kada je u pravu, samo što ja to neću da priznam.Volim kada me gleda kada jedem. Volim što sve zabeleži slikom. Volim što mu je bitno da mi sve bude potaman. I ovako bih mogla do dugo u noć. Ali, kako on kaže, volim te jednostavno..

01.07.2017.

----

Srce jedne žene je lavirint istančanosti koji odmerava snage sa neotesanim umom muškarca . Ako želite da zaista posedujete neku ženu, morate da razmišljate kao ona, i prvo da osvojite njenu dušu. Ostalo, slatki tapacirani omot zbog koga čovek izgubi zdrav razum i krepost je pride.

26.06.2017.

26.06.2017.

Lep dan. Iako je padalo ceo dan, grmelo, sevalo.. Jutros smo otišli na bazen, zajedno. I to, prvi naš bazen, zajedno. Mislim, zajedno baš zajedno :P Bilo mi je predivno pored njega. Osećala sam se spokojno, osećala sam se srećno, rasterećeno, lako.. Kada ne lutaš samo kroz vodu, ne sunčaš se i jedeš, onda je taj bazen veoma divna stvar, posebno sa nekim dragim kao što je on meni. Pošto smo bili sa mojom drugaricom, otišli smo na pivo i na picu.. Onda opet kupanjac, pa lezanje u njegovom krilu i zezanje.. Ljubav. U nama, u vazduhu u životu.. Kasnije smo svratili do te drugarice kući, na kafu. Pa me je dovezao do prodavnice.. Nisam se nadala ovakvom danu. Kako sam jutros bila potištena što je oblačno, toliko sam se oduševila kako je bio lep dan pored njega. Doduše uvek je.. On i najgore dane ispuni i očara me. On je moje blago, moj vedar dan i moja radost. Čak smo se i dogovorili da promenimo način na koji reagujemo kada izađe ili izađem. Mislim da nam je lepo sada, nadam se da će se nastaviti. Volim ga više od ičega do sada. Njegove oči, ruke, usne.. Bude u meni osećaj prevelike posebnosti. Sinoć smo bili na zurci, pa onda na partiji maženja, ja sam pevala Djoletove pesme, on me je slušao i komentarisao.. Iako ne znam da pevam, mislim da je uživao, jer ja jesam. On je poseban samim tim što zna da mi ne prekida momente, da uživa u njima podjednako kao ja. Zna da me prepozna i prati. On je biće koje želim u sledećim godinama. On je sve moje. Živim da te volim.

k'o prvog dana volim te
k'o prvog dana volim te


23.06.2017.

Sve reke teku prema moru a ja k'o u zatvoru. Čekam da mi sude, tebe mi kude. Lelo. Lelo, ti ne znaš, Lelo, da ranjen sam. Lelo, u srce baš..Lelo.

Sprema se oluja napolju.. Seva, grmi i zahladnelo je. Šta ostade od onog lepog dana. Ova oluja u meni još tutnji, ali prolazi.. Život nije fer, još kao mala sam videla to. Ne daje isto, ne traži isto, ne pravi iste prilike. Jebi ga. Neki smo rođeni da se kidamo i sastavljamo. Nije mi krivo što je izašao, drugari, piće, pa i ja volim to. Krivo mi je što ja ni jednom od kako smo se upoznali nisam izašla tako i da se on ne naljuti. I da ne razmišljam da li će se ljutiti.. Nisam izašla a da on ne zahladi u pisanju odjednom. Uvek je tako.. Ja sam stekla fobiju od tih izlazaka.. Lakše mi pada da sedim kući i naviknem se kakav će mi život sa njim biti. Jer, ja sam ovde, moj jedini izlazak je do prodavnice. Imam sebe i 4 zida. A on, muško kao muško, ne razmišlja kako je meni. Važno je da je njemu lepo. Ja nikada ne bih izašla da je on u ovoj situaciji. Ja sam mislila da neću izlaziti kada mu dođe narukvica i kada bude kao i ja sada. A sada, kada on o meni ne razmišlja, zašto ne bih? Tada će se samo zameniti uloge. On će sedeti kući i neće moći da izađe, kao ni ja sada. A ja ću tako, malo na piće pa ću oblilaziti diskoteke. U životu se sve vrati. Ja mu nikada neću zabraniti nešto, kao što ni on meni ne može. Ali pošto sam videla da se ne kucne ni jednom u glavu i razmisli. Zašto bih ja? Znao je da mi upropasti svaki izlazak.. To malo što odem da se provedem posle svakog dana koji je pod šablon isti, posle umornih nedelja.. To malo mi je preselo svaki put. Da sam ja večeras izašla na piće pa ostala, napila se, i menjala kafiće, do sada bi već ozbiljno raskinuli. Ne brini dragi, nisam ljuta. Ja samo posmatram i slažem kockice svoje budućnosti. Ali ne brini ni za mene, nisam ja glupa toliko da ostanem sa nekim ko će to raditi. Volim te, ali sebe volim najviše. Meni se život neće svoditi na sobu dok ti pijančiš.. I one priče kako ćeš uvek brinuti, kako bez mene nigde, kako su lepo zvučale :D čista bajka.. I treba tako, kad možeš, onda trebaš. Samo mi se čini sa mnom dok si nećeš. Hvala za suze, hvala i za smeh. Bilo je svega večeras. Lepo se provedi. Ali znaj da je karma jebena stvar.


Stariji postovi