svoja






30.07.2017.

Ti si moja propusnica za raj.

Plačem uz filmove. Obilno. Uživim se sa junacima pa shvatam kao svoju nesreću sve. Ovo je film o ljubavnoj nesreći. Ovako sse ponekad zapitam šta bih bez njega? Kada bi nekim cudom nestao, mislim da bih dobila nepovratnu zelju da i ja nestanem. Sve sto se njemu desi zelim i ja. Ono glavom kroz zid? Idemo sa dve glave. U vatru? Idemo oboje. Kada bi mu trebalo nesto, a da posle toga mene nema, i to bih dala. Bez mnogo razmisljanja.. Mozda zvuci ludo, zatucano, lazno, ali.. spremna sam za njega sve na svetu da uradim, sa ostane dusom moj.. Da ga gledam do kraja zivota kako me gleda. I da osetim njegovu ruku i narucje pred san. To je nesto za sta se zivi.. On je nesto za sta se vredi koprcati u ovom bednom zivotu.

28.07.2017.

Ljubav ne bira vreme.. Udari nas onda kada ne znamo ni gde smo ni zašto. Samo znaš da si tamo gde treba da budeš.

Još nepunih 2 dana, do zagrljaja koji život znači.. Život se svodi na trenutke, radosti i smeh. Ali sve troje sa njim.Kada otvorim oči, napipavam žmiravo telefon, gledam ko se prvi probudio.. Kada hoću da zaspim on je moja poslednja misao. Poželim mu lepe snove i hiljadu poljubaca pošaljem u njegovu postelju. Čekam ga da zajedno spavamo, iako to ne znači bukvalno zajedno. U toku dana, kada mi to vreme dozvoli, iskucam mu nekoliko poruka, ili se svađamo, ili se volimo do ludila. Uvek nešto između ali uvek sa ljubavlju. To da se zna. Mi i kada se psujemo, svađamo, prepiremo, radimo to sa ljubavlju. Nema veze što nije blizu, ne vidim nikoga i da je na metar od mene..On je zauzeo mesto u srcu, sada je đabe sve.

26.07.2017.

Trebaju mi vremena romantična, poneka iskra između trepavica..

Trebaš mi ti, trebaš mi uvek pre spavanja..



25.07.2017.

Kao mala gnezda na granama, puna starih letova. Kao mrtvo srce od sećanja. Kao prva radost dečija.Ti si moja prošla i buduća, svedok koji ne laže. Ti si moja prva i poslednja, čujem noću tvoje korake.

Kerber često peva Između jave i sna. Ja preferiram deo kada kaže ''ja sam ulica za tvoj povratak između jave i sna, ja sam poslednje tvoje sklonište, nemaš gde''. I lično se pronalazim u tom stihu. Jer kada bi me nekom nesrećom pogodio jad, beda ili teška teška bolest, znam kod koga bih prvog zakucala. Kada mi je teško znam kome da se javim, ko mi da veliki zagrljaj i poljubac. Kada mi se glupira, ja kažem da jedino sa njim to mogu. On me je shvatio, vratio me u šine i da mi osmeh na sve.. Mislila sam pre njega da sam sve. Sada mislim da sam ništa ako ga izgubim. Muškarac je jednostavno biće bez koga život žene, koliko god one to želele, nije život. Kad nemam njega da me smiri, da me usmeri, posavetuje, nauči, kao da nemam deo sebe koji je uvek nedostajao a ja nisam ni znala da nedostaje. Sve pre njega, sve ljubavi koje su osuđene na propast, sada znam razlog tome.. Svaka ljubav me je pripremala za ovu sa njim, najveću. Da shvatim koliko su sve druge i svi drugi ništavni pred ovom ljubavlju i pred njim. On je moj Apolon, moj Prometej, moj Odisej, moj Zevs... Ne znam kada sam srećnija, kada me kao dete ljubi u nosi po gradu ili kada me iz strasti čupa i diže do nebesa.. On je moj kompletan muškarac. Za nekoga takvog kakav je on vredi živeti. A kamoli ostalo. Nisu svi isti. Nisam ni prošla sve, ali pored njega sam ubeđena da nisu svi isti samo ako tražite uporno.. I vrlo bitno: DA ZNATE ŠTA TRAŽITE! Briga me što je oblačno, gde je mesec a gde Danica, briga me. On je moja najsjajnija zvazda i pod mlečnim putem i pod najvedrijom večeri. On je moj..moj smisao.



23.07.2017.

Jedna je žena čovjeka, voljela srcem svim.

Daljine ne čine čoveka, niti ga određuju. Srce kuca i na istoku i na dalekom zapadu.. Daljina ne određuje ljubav, ako odlučiš da sumnju zameniš verom.. E sada, vera kao vera, ne znaš u šta? U bolje sutra za nas, u budućnost, u veću ljubav.. Neću ni da pitam, nadaću se. U stvari lako je kada sebe ubedim da nema razloga za brigu. Kada sebe ubedim da niko nije rođen bezgrešan i da iskušenja služe tome da ojačamo. A teško je kada se setim prošlosti. Onda se setim čike Bukovskog, koji kaže da budemo reka. Ona uvek teče, teče, ponire, pa opet izvire.. Ona ne ide unazad.. Zato smo mi ljudi, samo ljudi. Ja pokušavam, zaposlim ruke, da mi mozak ne bi počeo one duge konferencije sam sa sobom. Ja sam sebi i dželat i krivac.. Narode moj, ne znam više ni koliko vas ima, ja imam jedno malo ptiče.. Raširilo krila, a u svoje me gnezdo svio.. Ta moja ptica je letela, letela, bila orao.. Pa došla meni. Sada je moj golub. Onaj beli, lepi. Kada me krilima zagrli, mislim da mi zavide sve ovozemaljske duše.. Ta moja ptica, ljudi moji, odrekla bi se krila, da hoda sa mnom.. A ja znam da bez krila nije više ptica.. Ona priča o mesecu koji je voleo sunce toliko da je svako veče umirao da bi se sunce rađalo.. Naša priča je slična. Neko, od nas dvoje, mora dela sebe da se odrekne.. A ja ne bih volela da ijedno to uradi. Ovakvi smo se zavoleli, ovakvi se prihvatili i živeli ovih skoro godinu. Neću tvoju slobodu, niti ću ti svoju dati. Poenta cele priče je da ne želim da rušim tvoje nade, ili da poljuljam tvoju veru u mene.. Samo se i ova tvoja ptica plaši.. Plašim se grabljivica.. Da te ne odnesu.. Oko moje, jedino, crno, zaljubljeno, dušu dajem da se gledamo celog života. Nije meni što ne mogu do tebe, nego što ti nisam pokazala svu sreću još.. Pada noć. Dobro veče. Neka talasi čežnje putuju do njegovog srca.. Sada glupo je reći da te volim, slušaš to uvek. Večeras te budna sanjam..

a ja oboje ;)
a ja oboje ;)


22.07.2017.

I bogati plaču, zašto ne? Teku im suze biserne u bolu su svi, rođeni jednaki.

Padnem naglavačke i naravno ginem. Jer se kasno setim, da ne znam da letim.

17.07.2017.

Hajde dođi da se srce napije, ma reci šta će meni život bez tebe..

14.07.2017.

Starimo dušo, dan po dan, i ti i ja. Negde na kraju pameti uvek si ti.. čuješ li?

Nepovratno prošao i ovaj dan. Sunčan, isti kao prethodni. Sela sam, slušam Magazin, i lepo mi je. Ne znam gde je on, ni šta radi, trenutno. Ali znam da ćemo zaspati u isto vreme, sa najlepšim rečima.. Dovoljno. Za sada. Raznobojne osušene ruže gledaju me sa ormara. Koliko ruža, toliko priča, toliko njega i mnogo više poljubaca. Volela bih da mogu da opišem rečima sve ono što mislim i osećam, ali ne i sa njim. Uvek sam to mogla, živopisno čak.. ALi kada je ljubav sa njim na temi, ne umem.. Ne znam odakle bih počela a i kad bih počela, zvučalo bi bajkovito. Opet ne bi bilo to što je zaista u meni. Neke ljubavi ostanu tako da se ćute, nadajući se da neće proći ovaj osećaj. Niko ne zna kako te volim.. I ja se čudim. Zato ššš, ćuti o tome samo, ne znaju oni šta mi znamo.

i umesto glas da pustim, probudim se i zaustim
i umesto glas da pustim, probudim se i zaustim


13.07.2017.

bezobrazno te volim.

gledam ga kako se tušira.. Da li ima lepšeg osećaja? Njegovo telo pokreće lavinu.. Želja, uspomena, sitnica. On to radi tako prirodno , tako jednostavno. Tako ludo i budalasto u isto vreme.. Volela bih da uskočim kod njega.. Onda se setim onih hotelskih noći, kada smo jedno drugom trljali leđa, kaada mi je grejao krevet i brisao me.. Kada me je hranio sa čipskom i kada smo gledali Criminal minds.. Kako je toplo i sigurno bilo u njegovom naručju. Nikada nismo imali sve, ali sam uz njega imala dovoljno.. On je moj motor koji me pokreće.. Čini mi se da sam svaku ljubav znala da opišem i pokažem osim ove.. Zato je i velika, za mene posebna. On je tip muškarca kakvog možete naći u knjigama, pričama, bajkama.. Gde sam ga ja našla, ni dan danas ne znam. Kako? I kako smo opstali? To je još veća misterija. Zato čekam dan, ti i ja, negde daleko.. Ili blizu, ali da smo ti i ja. Volim sve tvoje, najviše..znaš i sam šta najviše volim..



11.07.2017.

Moja ljubavnica, saboraac i moj najbolji drug.

Hvala ti za ovaj izvanredan dan, hvala za svaki prošli a i budući. Za svaki smeh i radost danas. Što se volimo kako se ne voli i što me čuvaš kako niko ne čuva. Ti si moj svemir. Sve nežnosti stanu u osmeh, u reč.. Stanu u dodir. Sve ljubavi prema tebi ne mogu stati nigde. One ostaju da lebde u vazduhu, kao podsetnik za davno juče i daleko sutra. Ti si moja topla kafa izutra i moj meki jastuk uveče.. Kroz svaki dan, ceo dan, dugo već dana, provlačiš se neumorno. Gradiš mi život, daješ ljubav, zidaš osmeh i bojiš moje oči. Ti si moj građevinac svega lepog i nežnog.. Moj si ekonomista naše ljubavi. Direktor dobrog raspoloženja i saradnik u prijektu sreće. Nisu ovi dani iza nas nešto krivi, ja sam te volela još onoga prvog.. Krive su tvoje oči i usne iskrivljene u smeh, taj djavolski smeh.. Kriv je tvoj stisak ruke i boja glasa.. Ali hvala ti za to. Da te nije, kome bih reči pisala. Koga bih psovala, grlila, ljubila, gurala, maltretirala, terala, vraćala.. Koga bih? Moj si svitac, u polju, u mraku.. Kao sada.




Stariji postovi